Kroz višegodišnji rad i nakon velikog broja prevedenih stranica i na stotine klijenata sa kojima sam sarađivao, susretao sam se, a i dalje se susrećem sa raznim zanimljivim pitanjima, raznim predlozima i idejama o prevođenju i u vezi sa prevođenjem.
Overom (legalizacijom) dokumenta potvrđuje samo verodostojnost pečata i potpisa koji su stavljeni na ispravu, ali ne i njen sadržaj.
Često mi se ljudi obraćaju sa pitanjem koji dokumenti su potrebni za vizu.
Kada to radite za sebe, normalno je da merite i obraćate pažnju na svaku reč, na svako slovo i na svaki zarez.
I uostalom tako želite i ostali da se prema tome odnose (kada kažem ostali, mislim na sve ljude koji mogu biti uključeni u taj proces, u potpunosti ili u nekom delu – imigracioni agenti, agencije za posredovanje, sudski tumači,...)- profesionalno i predano.
Rastući zahtevi za prevodima dokumenta primorali su mnoge firme da razmišljaju o saradnji ili zapošljavanju prevodioca/sudskog tumača kako bi postigli/ispratili rast i razvoj svoje firme u inostranstvu ili u saradnji sa inostranstvom. Firme koje posluju na međunarodnom nivou imaju stalnu potrebu za prevođenjem za strana tržišta na kojima posluju. Zahtevi za prevodima će i dalje rasti kao rezultat globalizacije u trgovini na svetskom nivou.
Prevođenje, bilo ono uz overu sa pečatom sudskog tumača ili bez overe, nije samo „puko prekucavanja teksta sa srpskog na engleski i obrnuto“ (prim. autora: Da, dobro ste pročitali – bilo je zahteva tipa: „Treba samo da mi se prekuca dokument na engleski jezik“). Nakon „prekucavanja“, sledi mukotrpan i vrlo precizan posao lekture i korekture – iščitavanja, usklađivanja i sličnog.
